Prebiotici i probiotici su izazvali veliku pažnju sa dokazanim efektima u poboljšanju rada i zdravlja creva. Nedavno se pojavila još jedna grupa blagotvornih komponenti – postbiotci.
Zbog sličnosti naziva, evo kratkih definicija svakog tipa:
- Probiotici su „prijateljske“ bakterije koje žive u crevima i koje pomažu našem organizmu tako što fermentuju dijetna vlakna i stvaraju metabolite koji su korisni za zdravlje
- Prebiotici su grupa nitrijenata, pretežno dijetna vlakna, koje hrane „dobre bakterije“ u crevima
- Postbiotici su bioaktivne komponente koje bakterije proizvode ili su delovi bakterija, a doprinose boljem zdravlju
Najnovija istraživanja pokazuju da su dobrobiti prebiotika i probiotika zapravo povezane sa produktima bakterija – postbioticima. Postbiotici su različitog hemijskog sastava:
- masne kiseline kratkih lanaca
- lipopolisaharidi
- egzopolisaharidi
- enzimi
- delovi ćelijskog zida
- mešavine napravljene od bakterijskih komponenti
- mešavine produkata bakterija i kvasaca
- drugi metaboliti, uključujući vitamine i aminokiseline
Zdravstveni efekti postbiotika
- Mogu jačati imunski sistem
Na primer, masna kiselina kratkih lanaca – butirat stimuliše proizvodnju regulatornih T ćelija u crevima. Ove ćelije pomažu adekvatan imunski odgovor u organizmu. Drugi postbiotici, fragmenti ćelijskog zida „dobrih bakterija“, povećavaju lučenje antizapaljenjskih citokina koji smanjuju inflamaciju. Studije kod odraslih ljudi pokazuju da postbiotici mogu pomoći jačanju imunskog sistema i štititi od infekcija, kao što je kijavica. Jedna 12- nedeljna studija kod 80 starijih osoba utvrdila je da svakodnevna suplementacija postbioticima smanjuje rizik od respiratornih infekcija poboljšavajući proizvodnju antitela protiv štetnih bakterija i toksina. U drugoj, 20-nedeljnoj studiji, 300 starijih osoba bilo je podeljeno u tri grupe. Prva grupa je uzimala niske doze, druga grupa visoke doze postbiotika, a treća grupa placebo. U obe grupe koja je uzimala postbiotike bilo je manje pojava kijavica.
- Mogu smanjiti simptome oboljenja probavnog sistema
Istraživanja pokazuju da postbiotici, npr. masne kiseline kratkih lanaca, mogu olakšati simptome kod ljudi sa blagim do umerenim ulceroznim kolitisom ili Kronovom bolešću. Kod ovih zapaljenjskih bolesti creva smanjena je proizvodnja butirata u crevima. Butirat aktivira imunske ćelije i tako pomaže smanjenju inflamacije.
- Mogu spečiti i lečiti dijareju
Sedam studija koje je obuhvatilo 1740 dece pokazalo je da je suplementacija postibiotika značajno smanila trajanje dijareje i da je imala više efekta na prevenciju dijareje, faringitisa i laringitisa u odnosu na grupu koja je primala placebo. Meta analiza 23 studije kod 3938 dece pokazala je da je upotreba postbiotika bila značajno efektivnija od placeba u sprečavanju post-antibiotske dijareje.
U jednoj 4-nedeljnoj studiji, 137 odraslih osoba sa hroničnom dijarejom podeljeno je u dve grupe. Jedna grupa je tretirana probioticima, a druga postbioticima. Postbiotici su se pokazali efikasnijim. U drugoj 4-nedeljnoj studiji izvedenoj na 297 odraslih osoba sa sindromom “nervoznih creva” postbiotici su značajno smanjili učestalost stolica, nadimanje i bol, popravljajući kvalitet života.
- Drugi potencijalni zdravstveni efekti
Postbiotici su komponente koje obećavaju niz benefita za zdravlje. Istraživanja su u toku. Moguće povoljno dejstvo pokazano je kod:
- Alergija – studija na 34 odrasle osobe sa ekcemom pokazala je značajno smanjenje tegoba nakon primene postbiotika u periodu od 8 – 12 nedelja
- Smanjenja telesne mase – nekoliko studija pokazalo je da masne kiseline kratkih lanaca mogu smanjiti glad i doprineti gubitku suvišnih kilograma
- Smanjenja rizika od bolesti srca – u studijama na životinjama utvrđeno je da butirat može sniziti krvni pritisak i uticati na gene koji igraju ulogu u proizvodnji holesterola
- Regulacije šećera u krvi – nekoliko studija ukazuje da ovakav efekat, takođe, ima butirat
- Smanjenja rasta tumora, naročito kancera debelog creva i stomaka
Postbiotici se bolje tolerišu od probiotika, koji kod nekih ljudi mogu dovesti do blagih tegoba od strane probavnog sistema (nadimanje) dok se ne uspostavi ravnoteža “dobrih” bakterija u crevima.
Postbiotici još uvek nisu dovoljno prisutni na tržištu, za razliku od prebiotika i probiotika. Uglavnom se nalaze pod drugim nazivima, npr. natrijum butirat, kalcijum butirat, suvi fermentat kvasca.
I bez upotrebe komercijalnih postbiotika, postoji prirodan način da se podigne nivo ovih komponenti – putem hrane koja sadrži prebiotike i probiotike.
Dobri izvori prebiotika su koren cikorije, beli i crni luk, praziluk, špargla, ječam, ovas, laneno seme, alge. Značajni izvori probiotika su jogurt, kefir, kiseli kupus, miso, kimči, tempeh i kombuha.
